RSS Feed

Category Archives: case study

O namenskoj čokoladici i izneverenim očekivanjima

Posted on

Već duže vremena pokušavam da se nakanim da skuckam tekst o ovome, ali kako sam kratka sa: a) vremenom b) živcima c) koncentracijom d) sve navedeno; obično sam svoje zajedljive, ali opravdane zamerke na ovo o čemu danas pišem iznosila na Twitteru. Nekako mi komotnije.

Sigurno ste zapazili kapmanju kompanije “Bambi” kojom se promoviše njihov novi brend, “Well Be”, i to linija nečega što oni nazivaju “funkcionalne i namenske čokolade”. Naravno da sam bila zaintrigirana. Ipak sam ja čokoholik, i to nelečeni. Čim sam ih nakon par dana opazila u lokalnom supermarketu, zaletela sam se ka njima, onako, prepuna entuzijazma. Zgrabih prvu čokoladu sa gomile. Well Be “Wake Up”, crna čokolada sa kofeinom.

IMG_2014121122385

Zadovoljna dizajnom i gramažom od 50g, smeškajući se, strpljivo sam gledala listu sastojaka na poleđini. Moj tadašnji izraz lica koji je bio u fazonu “Ovo je početak jednog divnog prijateljstva”, ubrzo se pretvorio u… u ovo.

you-disappoint-me_o_1022355

U čemu je reč? Čokolada koja se zove “Wake Up”, koju sam proizviđač naziva “namenskom” i “funkcionalnom” i na čijoj ambalaži napominje da sadrži kofein, aludirajući na stimulativno dejstvo istoga, ima manje kofeina u sebi od čaše najobičnije Coca Cole. What. Da. Fuq? Naime, 100g ove čokolade sadrži maksimalno 40mg kofeina. Pakovanje je od 50g, što znači da je sadržaj kofeina 20mg. Serving size (opet po navodima proizvođača) je 25g, tj 10mg kofeina. Čaša CC ima 34mg kofeina. Naravno, da celo pakovanje bude kompletno, čokolada je sa ukusom kafe. Dakle, ne sadrži kafu, već samo njenu aromu.

Selection_003

Baš kao što ni “Antitress” čokoladica istog proizviđača ne sadrži ribizlu, već samo njenu aromu, kao i 1% komadića maline. Ali hej, dodat je niacin, pa hajde da je nazovemo “Antistress”. Količina niacina koju preporučuje američka FDA je od 14-16mg dnevno. WellBe kaže da 50g ove čokolade sadrži 30% dnevnih potreba za ovim vitaminom. Hajde da kažemo da je to 5mg.

5mg niacina. Koliko ima i oko 75g piletine. 50g kikirikija. 1 jedina šolja kafe ima oko 30mg.

Štaviše, ako niste vegan / vegetarijanac, realno, ne postoji razlog da se brinete da li ćete uneti dovoljno niacina tokom dana. Sva je prilika da ćete uneti i više od preporučene dnevne količine. I u tom kontekstu, jedna čokoladica sa 5mg niacina neće napraviti ama baš nikakvu razliku. Pa u čemu je problem?

Problem je u tendencioznom marketingu. Problem je u kampanji koja običnu čokoladicu sasvim prosečnog sastava (barem kada su crne čokolade sa preko 60% kakao delova u pitanju) predstavlja kao nešto što će unaprediti vaše zdravlje.

_57c8a1a431a592af806925e57258202f

Neće.

Da li kofein ima stimulativno dejstvo? Da, apsolutno. Da li kofein u dozi u kojoj se nalazi u čokoladi ima stimulativno dejstvo? S obzirom da i obična mlečna čokolada sadrži kofein (oko 20mg na 100g, crna duplo više), da, ali ta razlika je toliko neznatna i, što je najbitnije, nedovoljna da proizvod reklamiraš na takav način.

Analogno tome, količina niacina, tj nikotinamida u “Antistress” čokoladici je toliko beznačajna, da neko ko se uravnoteženo hrani navedenu količinu niacina “ušmrkne” tokom običnog obroka..

Sve ovo nas sada dovodi na jednu drugu priču. Naime, nije ovde reč o Well Be čokoladicama, koliko o “label dressing” praksi tog proizvođača. Sledeći njihovu logiku, apsolutno svaku namirnicu možemo nazvati “funkcionalnom” i “namenskom”. Da li je u pitanju prevara? Ne, pošto kupac zaista dobija čokoladicu sa određenom količinom, recimo, kofeina. A kofein ima stimulativna svojstva. Samo što je kofein u količini nedovoljnoj da to svojstvo ispolji. Ali je očigedno sasvim dovoljno da Bambi taj proizvod reklamira kao “namenski” (a jasno je šta je namena) i da mu cepne cenu, pomalo drsko previsoku za domaće uslove.

Kada podvučemo crtu, tržište je postalo bogatije za liniju čokoladica koje su zaista ukusne (Bambi je mnogo radio na tome, i što se ukusa tiče, nemam ama baš nikakvih zamerki, svaka čast), a koje su obogaćene određenim sastojcima, inače lako dostupnim, ali u izuzetno malim količinama. Najzad, te čokoladice neće napraviti ama baš nikakvu razliku što se vašeg zdravlja tiče, osim što će vam olakšati novčanik.

Suma sumarum, dragi Bambi, nastavi da praviš čokolade, odlično ti ide, ali aman zaman, prestani da glumiš ludilo.

Advertisements

Moja priča

Posted on

iliti: kako mi je malo falilo da zaglavim ozbiljan poremećaj ishrane

Postoji jedna velika i tužna istina. Onaj ko se jednom ugoji, pa smrša, taj je najverovatnije sjeban za ceo život.

Oduvek sam bila korpulentno klinče. Kršni i visoki roditelji (sa jedne strane familije zlatiborski gorštaci, sa druge miks Hercegovine, Like i Zagorja) su dali odličan genetski “ram” . A lokalna kuhinja je taj “ram” fino popunila. Dok sam se bavila sportom i vodila koliko-toliko aktivan život, sve je bilo super. A onda, kada jednom teretanu zameniš knjigom (ili kompjuterom, ili radnim stolom sa foteljom ili… ili… ili…), sve manjkavosti moje ishrane su došle na naplatu. Za relativno kratko vreme, uspela sam da se ugojim preko 20 kg. No, istini za volju, kilava štitna žlezda i tiroidni panel koji je uvek bio na nivou subkliničkog hipotiroidizma “koji samo treba pratiti” svakako nisu pomagali.

Bilo kako bilo… znajući da pored kršne građe, u porodici furamo i sklonost ka kardiovaskularnim bolestima (čitaj hipertenzija, povišene masnoće, šlog tu i tamo), crvena lampica se upalila na vreme (relativno?), uozbiljila sam se, sredila ishranu i vratila se svojoj dragoj teretani. Ali ovaj tekst nije o tome. Ovo je tekst o onome šta sledi kada se višak smakne.

Znate šta sledi? Panični strah da se ponovo ne ugojite.

Pokušala sam da pronađem idealan način ishrane, te sam počela da se dodatno edukujem. Kako je literatura o tematici dijetetike izuzetno teško dostupna (a dobrim delom i zastarela), Internet se učinio kao idealno mesto koje će mi pružiti odgovore na sva moja pitanja. Da se razumemo, nisam debil. Niti sam neko ko pojma nema kako stvari funkcionišu. Osnove biohemije i fizioloških procesa sam koliko-toliko savladala tokom procesa sopstvenog mršavljenja. Ali nekako, ma koliko razum i logika govorile jedno, svemogući Internet je taj koji je “vrhovna instanca”.

A Internet je rekao – low carb. LCHF. Šećer je zao. Ugljeni hidrati su toksični. Insulin je ubica. Smrt ugljenim hidratima. Voće je najopasnije, fruktoza razara. Internet je rekao – dijeta. Redukciona dijeta. 90% tekstova koji se tiču ishrane su u osnovi jebene redukcione dijete. Kako smršati? Kako se zategnuti? Kako izgubiti stomačić? Kako se rešiti “šlaufa?” Kako izgubiti zadnjih 5 kilograma?

Razum mi je govorio: Ivy, bila si na dijeti. Izgubila si višak koji si imala, ali si izgubila i nešto mišićne mase. Dosta je bilo kalorijskog deficita, hajde sad malo da jedeš normalno. Internet sa svim svojim guruima, što domaćim, to i stranim mi je vikao: “NE! NE! MORAŠ JOŠ DA SMRŠAŠ! ŠTA “JEDI NORMALNO?” HOĆEŠ DA POJEDEŠ TU TESTETNINU, PA DA SUTRADAN BUDEŠ 5 KILA TEŽA, A?”

I priznaću. Internet je pobedio razum i logiku. Sve ono što sam znala, sav moj intelekt, svo moje znanje, kapituliralo je pred dogmom… Dogmom koja kaže: Žensko nikad nije dovoljno mršavo. Šećer je zlo.

Primetila sam da sam počela da mrzim sopstveno telo. Išla sam redovno u teretanu, gde sam pratila najbolje moguće trening protokole i to od vrhunskih stručnjaka iz oblasti treninga i fizičke pripreme. Eric Cressey, Mike Robertson, Mark Rippetoe… Znala sam da moram da ojačam. Pokušavajući da ojačam fizički, moja volja je postajala sve slabija. Jednostavno, rezultati su izostajali. Na treningu nisam imala snage, oporavak mi je bio nikakav. Sve brojke na treningu su se zakucale, nisam postajala jača, ali sam zato u licu postajala sve bleđa. Napokon, kazaljka na vagi se zakucala. Sve je stalo. Osećala sam se mizerno. Promašeno.

Na mahove bi razum dobio bitku, pa bih nakon treninga pojela bananu uz proteinski šejk. Ili bih čak pojela porciju ovsenih pahuljica. A nakon toga bih se pogledala u ogledalo i sebe videla ugojenu. Kretenski, zar ne?

Podvukla sam crtu, napravila rekapitulaciju i došla do zastrašujućih podataka. Trenirala sam 6x nedeljno. Unosila sam ne više od 1700 kcal dnevno, što je za moju visinu (1.83) PREMALO. Došla sam do tačke kada sam opasno počela da gubim snagu na treningu. Izgubila sam koncentraciju, bila sam hronično umorna i neraspoložena. Moje telo je tražilo ugljene hidarate. Moji mišići, moj mozak…

Sećam se dana kada je keva donela gajbicu malina. Sveže, tek obrane. Gledala sam ih nekoliko sekundi i onda sam brže-bolje pobegla iz prostorije. Jebote, počela sam da se plašim voća.

Ima tu još jedna stvar. Kada sebe dugo lišavaš nečega, pre ili kasnije, sistem se slomi. U slučaju ugljenih hidrata, to se ogleda u periodničnim epizodama prejedanja. Tj binge eating. Kod mene je to bilo ovako… 8-9 dana držim UH na apsolutnom minimumu, ispod 50g dnevno. A onda 10. dan puknem i razvalim se od napolitanki, čokolade, keksa i torti. Sutradan se osećam kao najobičnije govno koje ostane na treningu 4 sata, “za kaznu”.

U međuvremenu sam se povukla u sebe. Društveni život mi se sveo na dvevne izlaske, kada bih mogla da popijem samo limundu ili čaj. Ručak sa prijateljima? Kako da ne. Povrh svega, zdravlje je počelo da trpi. I to ozbiljno. Subklinički hipotiroidizam je prerastao u Hašimotov hipotiroidizam. Vrag je odneo šalu.

Trenutak kada sam se trgnula iz pakla je bio kada me je draga osoba pitala: “Da li se sećaš kada si poslednji put izdržala više od 3 dana da nisi na dijeti? Da nisi u deficitu?”

Tri godine.

Tri jebene godine odricanja. Maltretiranja sopstvenog tela i razuma. Tri jebene godine tokom kojih sam bila rob dogmi i poluistina.

Shvatila sam da je vreme da vratim svoj život nazad. Stidljivo sam počela da jedem sve. Polako sam počela da povećavam dnevni unos kalorija. Stručna literatura je bila neumoljiva: ko ima hipotiroidizam, NE SME da izbacuje ugljene hidrate. Prestala sam da čitam idiotske blogove i forume koji su veličali bilo koji tip ishrane koji obuhvata izbacivanje čitave grupe namirnica. Vagu sam sklonila daleko od očiju. Jedini parametar mi je postao trening. Koliko sam podigla danas? Da li je bolje nego prošle nedelje? Nije? POJAČAJ KLOPU.

Da li je bilo lako? Ne mogu rečima da vam opišem unutrašnje lomove svaki put kada bih sebi napravila porciju paste sa arrabbiata prelivom. Flešbekovi ugojene verzije sebe. Unutrašnji glas koji ponavlja “insulin će ti sve to smestiti u masno tkivo”. I glas razuma koji je u početku bio tih, a posle sve jači i jači, koji mi je govorio “hrana je gorivo. Mišići su ti gladni”.

Bilo je potrebno dosta vremena da dođem do tačke na kojoj sam danas. Kada bez griže savesti jedem sve, naravno, trudeći se da se se hranim zdravo. Prestala sam da robujem hrani. Prestala sam da se plašim ugljenih hidrata. Šećera. Počela sa da čitam stručne tekstove, studije… a ne gluposti koje serviraju internet gurui. Trening mi je postajao sve bolji. Moj izgled se popravljao, počela sam da dobijam na mišićnoj masi, bez gojenja.

I sada tvrdim… umerenost je ključ. Ne postoji dobra i loša hrana. Ne postoji dobra i loša grupa namirnica. Proteini su dobri. Masnoće su dobre. Ugljeni hidrati su dobri. Bez obzira da li hoćemo da smršamo, da nabacimo masu ili pak, da ostanemo isti.

Da li moja priča ima happy end? Ne znam. Zato što još nije gotova. Ovo je borba. Iako sam živi primer da nije potrebno lišavati sebe hrane koju volimo, često uhvatim sebe kako se lomim kada vidim keksić na dohvat ruke. Jezivo je teško pobeći iz tog mentaliteta konstantne dijete. Jezivo teško.

Bila sam opasno blizu da iz ortoreksije skliznem u nešto mnogo ozbiljnije. Ali kada priđeš tako blizu ivici ponora, skapiraš koji si kreten. Hoću da verujem da sam naučila svoju lekciju. Iskustvo je na mojoj strani. Nauka je na mojoj strani. Razum je na mojoj strani. Možda ovoj borbi nikada neće biti kraja, ali barem znam da sam sama sebi najveći neprijatelj. Optimizam mi uliva to što uz fizičko jačanje, jačam i mentalno.

Nadam se da će barem neko izvući pouku iz moje priče.

Put kojim se ređe ide

Posted on

Pre desetak dana, na Twitteru sam iznela slučaj jedne devojke koja je za 3 nedelje uspela da skine 4kg, a kojoj sam, jel’te, pomogla da sastavi dijetu i odredila plan treninga. Sasvim očekivana brojka. Neko bi skinuo i više, neko manje. Međutim, polemika je nastala tek onda kada sam pomenula da je ta devojka smela 3x nedeljno da se počasti. I to čokoladom. I to “Najlepše želje”. I to 200g. Nemoguće? Nelogično? Nezdravo? Dragi čitaoče, pre nego što otrčiš do lokalnog marketa i kupiš 200g “žutog fiksa”, pročitaj tekst do kraja. Nije baš sve tako jednostavno.

Zapravo, nije jednostavno uopšte. Suštinski jeste – svaka dijeta je stvaranje kalorijskog deficita, na ovaj ili onaj način, ali sprovesti to u praksi zna da bude itekako naporno i komplikovano. Pre svega, nismo svi isti. Identična dijeta ne daje identične rezultate kod dve različite osobe. Drugo, ali podjednako bitno – nismo svi podjednako disciplinovani kada su dijete u pitanju. OK, ako ste neko ko voli grilovano belo meso, ne voli žumance i obavezno cedi tunjevinu od ulja, onda BRAVO – klasično koncipirana fitness dijeta za vas neće biti problem. A šta ćemo ako je u pitanju osoba koja je navučena na šećer u tolikoj meri da zaista ne može normalno da funkcioniše bez onog buzza koji samo isti taj šećer može da donese?

Čokoladica – “studija slučaja” (kako to pretenciozno zvuči!)
Takav je bio slučaj sa ovom devojkom. Hajde, zarad priče, nazvaćemo je Čokoladica. Dakle, Čokoladica ima 23 godine, radi od kuće. Neka freelance varijanta. Hranila se dosta traljavo. 3-4 putna dnevno, ali nekvalitetno. Burek za doručak, nakon toga neizbežan dezert. Čokolada, keks, jafa, napolitanke… Posle, ručak kod roditelja. Zaprška se podrazumeva. I onda, u pokušaju da okaje greh u vidu jutarnjeg bureka, jela bi voće za večeru. I Čokoladica se tako ugojila nekih 12kg. Nema dijete koju nije probala. Ja sam mislila da mi je poznata ta tematika, dok mi Čokoladica u jednom razgovoru iz šešira nije izvukla barem 30 dijeta za koje nikada nisam čula, a kamoli praktikovala. Od “Zone”, “Sistema 60”, pa do Etkinsa, ketogenih dijeta, pa sve do vegetarijanstva, izbacivanja hleba, čuvene kupus-dijete, LCHF-a… Sve te dijete bi davale rezultate, naravno, ali Čokoladica nije mogla da ih drži dugo. Jednostavno, psihički nije bila dovoljno jaka da se odrekne svih onih stvari koje sa razlogom smatramo nezdravim. Čokoladica, keksića, vafli, bombona…

love of our lives

I sećam se da mi je rekla: “Teraj me da radim šta hoćeš, koliko hoćeš, ali mi ne oduzimaj čokoladu!” Na moje pitanje da li bi joj bilo dovoljno 25-30g crne čokolade dnevno, samo je odmahnula glavom. Razumem je. Ni meni ne bi bilo dovoljno, koga zavaravam.

Kada je situacija bila već takva, nije mi preostalo ništa drugo nego da u delo sprovedem onu staru “work with what you got”. Dakle, izuzetno motivisana mlada i zdrava osoba, koja ne želi da se odrekne slaktiša, a koja želi da smrša, i ne plaši se da svoj organizam podvrgne najrazličitijim mučenjima u teretani.

Kada neko u vas ima bezrezervno poverenje, a vi se spremate da toj osobi predložite da uradi nešto prilično riskantno, logično je da “sto puta merite, a jednom sečete”. Ništa nisam prepuštala slučaju. Poslala sam je u laboratoriju po rezultate. KKS, glukoza, transaminaze, lipidni panel (trigliceridi, LDL, HDL, ukupni holesterol), klasični tiroidni panel (fT3, fT4, TSH). Sve je bilo u granicama. Doduše, trigliceridi blizu gornje granice, ali još uvek u “zelenoj” zoni. Bili smo spremni da počnemo.

Odradili smo nekoliko početnih kalkulacija. Koma-metabolizam, tj BMR metabolizam joj je u tom trenutku bio 1550 kcal. Sasvim fina brojka. Kada bi Čokoladica spavala ceo dan, i kada bi je preko nazo-gastričnog tubusa hranili nekom hranljivom smešom od 1550 kcal svaki dan, Čokoladica bi ostajala na identičnoj težini. Međutim, ono što sam odredila Čokoladici kao fizičku aktivnost u trenutku svog karakterističnog sadističkog naboja u punoj snazi, bilo je daleko od celodnevnog spavanja.

“Gonna fly now”
Plan je bio ovakav: teretana 4x nedeljno. Brzo hodanje ~8km, 3x nedeljno. HIIT sprinterska istrčavanja 1x nedeljno. Teretana se sastojala iz standardnog splita: upper/lower body. Svaki trening se sastojao od 6-7 vežbi. Ponedeljkom gornji deo tela, utorkom donji deo tela, sredom pauza. Četvrtkom ponovo gornji deo tela, petkom donji, vikend slobodan. Brzo hodanje u popodnevnim časovima i to ponedeljkom, četvrtkom i subotom. Urbana varijanta – Bogu hvala, Užice je prepuno brda i brežuljaka, nikad nije dosadno. Tempo nije smeo da se spusti ispod 5.5km na sat. Na kraju, istrčavanja su bila nedeljom ujutru. Nakon laganih 400m za zagrevanje, očekivalo ju je 8 istrčavanja po 100m, punom snagom, maksimalnom brzinom. Dakle, 100m sprint, pa 200-300 metara lagane šetnje… Pa ponovo.

Surovo? U to možete da se opkladite.

Sa ovakvim tipom fizičke aktivnosti, uspeli smo da značajno povećamo metaboličku potrošnju. Primera radi, 60 minuta brzog hoda tempom od 6 km/h troši oko 350 kcal. Još ako je teren neravan, bingo. 90 minuta power brzog hodanja, bez pauza, po neravnom terenu, strmim uličicama, uzbrdo, pa nizbrdo – govorimo o nekih 500 kcal potrošnje, ako ne i više.

Treninzi u teretani su bili zaista surovi. U pitanju su bile velike težine, fundamentalne vežbe (čučanj, mrtvo dizanje, benč pres, potisak, veslanje u pretklonu…). Mnogo serija sa malo ponavljanja. Prvog dana treninga, radna serija u benču je bila 22.5kg, 5RM (pet ponavljanja).

India Paulino

See what I did there?
Što se ishrane tiče, od samog početka sam znala da ćemo ići na intervalni post, tj “intermittent fasting” varijantu. Trenirala je rano ujutru, na prazan stomak. Zapravo, popila bi duplu kafu bez šećera zarad kick-a i oko 10g BCAA u prahu. Tokom treninga bi pila oko 1 litar ohlađenog ultra-koncentrovanog zelenog čaja (hard-core metod, u litar vode 10 kesica čaja). To je bila Čokoladicina ideja (negde je pročitala da to valja) i u to nisam htela da se mešam. Odmah posle treninga, u svlačionici, whey protein.

Pre toga smo odredili kako stoje stvari… Danima kada su joj se poklapali treninzi snage u teretani i brzo hodanje (što je 2x nedeljno, ponedeljkom i četvrtkom), i petkom, Čokoladica je smela da unese 2200 kcal. Ostalim danima, unos kalorija smo obarali na 1400 kcal. Dalje, odredili smo da, bez obzira na to koja je vrsta fizičke aktivnosti taj dan u pitanju, Čokoladica mora da unese 120g proteina dnevno, raspoređenih u 2-3 obroka, po sopstvenoj želji, ali tako da najveći broj proteina bude unet u post-workout obroku, tj odmah nakon treninga snage, tj u prvom obroku dana (ako je u pitanju dan bez teretane). Što se tiče unosa ugljenih hidrata i masnoća, pravilo je bilo inspirisano LeanGains pristupom: kada se trenira u teretani, povećavamo UH. Kada ne treniramo, UH obaramo što niže, a povećavamo masnoće.

Dakle, imali smo 2200 kcal 3x nedeljno i 1400 kcal 4x nedeljno. I imamo konstantu od 120g proteina dnevno, što čini nekih 480kcal. U slučaju dana sa povećanim unosom kalorija, kada od cifre od 2200 kcal oduzmemo normativ od 120g proteina, tj 480 kalorija, ostaje nam zanimljiva cifra od 1720 kcal. Da li sada uviđate otkud 200g čokolade (1100kcal) u celoj priči?

Da se razumemo, čokolada, naročito mlečna, nije dobar izbor za dijetu. Odnos makronutrijenata nije onakav kakav bi trebalo da bude. Proteina je zanemarljivo malo, skoro pa svi UH su šećeri, nema vlakana, a sve masnoće su… pa, masnoće. I to one koje bi trebalo svi da izbegavamo u širokom luku (hidrogenizovana biljna mast je čisto ZLO). Ali, hej… ugljeni hidrat je ugljeni hidrat. Mast je mast. Zapravo, nije, ali kao što rekoh “work with what you got”.

Naravno, Čokoladica je bila oduševljena idejom da 3x nedeljno smaže celu čokoladu od 200g, i to odjednom. Prvi obrok dana u vidu 300-400g grilovanog pilećeg belog mesa bez hleba, sa malo obarenog pirinča ili krompira, gomilom salate i nekom low-fat salsom nije bio toliko ogavan… baš zbog te “nagrade” u vidu čokolade koja će uslediti kasnije. I to sve u relativno kratkom vremenskom periodu, pošto je “feeding window” bio 7 sati. Upravo je taj intervalni post odradio glavni deo posla: trening na prazan stomak uz unos aminokiselina je “naoštrio” organizam da hranu koju unesemo posle treninga smesti tamo gde je bitno, tj da je iskoristi za oporavak i izgradnju mišića, sa minimalnim šansama da se pretvori u masno tkivo. Danima kada ne opterećujemo mišiće u teretani smanjujemo hidrate, povećavamo masnoće bez straha da ćemo napraviti štetu, jer smo već u debelom kalorijskom deficitu. Konstantno visok unos proteina će sprečiti da se mišići katabolišu. See what I did there?

Šta je bilo posle

Nakon 3 nedelje, vaga je pokazivala 4kg manje. Struk je bio 8 cm uži, butine po 5 cm svaka. Posle tačno mesec dana, Čokoladica je ponovo izvadila rezultate. Sve je bilo u najboljem redu, a trigliceridi su bili blago oboreni.

Međutim, ono što je impresioniralo moju malenkost su rezultati u teretani. Kao što rekoh, 5RM na benču na početku dijete je bio 22.5kg. S tim što je to peto ponavljanje bilo baš na “juriš!” Nakon tri nedelje, Čokoladica je bez problema radila radne serije sa 27.5kg. Povećala je težine u radnim serijama u svim vežbama snage koje je radila – od čučnja, do mrtvog dizanja.

Iako Čokoladicu čeka skidanje najupornijih kilograma, već sada je sasvim jasno da ona ne samo da je uspela da skine težinu uz jak trening i, ishranu koja se najblaže može okarakterisati kao “upitna”, već je stekla snagu. A snaga se ne može steći bez izgradnje mišića.

Pored očiglednih rezultata, moramo spomenuti i drugi aspekt ovog “režima”, a to je psihologija. Čokoladici nije bilo teško da održava feeding window od 7 sati, jer je znala da će se u tih 7 sati rasturiti od klope. I to ne samo količinski, već i od hrane koju zaista voli. Upravo je tih 200g čokolade 3 puta nedeljno odnelo prevagu da Čokoladica prođe pored lokalne fornetti prodavnice i ne svrati u nju. Da odbije sladoled na dan kada nema trening u teretani. Da disciplinovano unosi proteine svaki dan, i da junački i samopregorno daje sve od sebe u teretani ili pešačeći po najvećoj vrućini. Jer tek kada je shvatila koliko truda mora da uloži da bi uživala u toj čokoladi, tek tada je shvatila koja cena mora da se plati za pogrešne izbore kada je hrana u pitanju.

Ili, rečima mudre Conniving Ivy, kada su je pitali zašto radi sa velikim težinama u teretani, “PALAČINKA SA KREMOM I PLAZMOM MORA DA SE ZARADI!”

Stvarno važna napomena!
Šta ovaj tekst nije:
~ dozvola da se ožderete od loše i nekvalitetne hrane samo zato što se to uklapa u broj kalorija koji odredite
Šta ovaj tekst jeste:
~ primer kako funkcioniše sistem IIFYM („If It Fits Your Macros“)