napomena: tekst obiluje psovkama
Sve je započelo pomalo „nevino“. 2013. godine, Maria Kang, inače instruktorka fitnesa, objavila je provokativnu fotku, na kojoj pozira sa nečim čime se najviše ponosi.
Ne, ne mislim na decu. Mislim na njenu sopstvenu fizionomiju. Hej, možeš da imaš čopor dece, ali to ne znači da moraš da ostaneš bez trbušnjaka ili da ne izgledaš kao fitnes model, je l’ tako?
Nedugo zatim, još jedna „fitnes mama“ je „zapalila“ društvene mreže. Abby Pell, takođe fitnes profesionalac po zanimanju, objavljuje fotku u kojoj pozira sa svojim dragim 6-pack trbušnjacima i ćerkom. Ćerkom, čiji izraz lica kao da kaže „vau, nemoguće da joj nisam uništila figuru, s obzirom da je to nešto po čemu su deca inače poznata!“
Naravno, domaći mediji, vazda inspirisani Dejli Mirorom i Hafington Postom nisu propustili priliku da se pozabave i domaćim „fitnes mama“ i pokažu da eto, i mi imamo nekoga da posluži kao pozitivan model svoj ženskoj čeljadiji. I ne, neću linkovati, jer ste smradovi i neću da vam stvaram traffic.
Pa jebem vam mater.
Prestanite da nabijate kompleks niže vrednosti porodiljama, idioti. Mislite da je čudo imati trbušnjake svega par meseci nakon porođaja? Čudo je doneti novi život na svet, a ne imati trbušnjake.
Umesto da svaku majku uzdignete na nivo heroja, jer roditi dete, naročito u Srbiji nije ništa drugo do vrsta herojskog čina, vi joj natrljajte na nos, što direktno, što indirektno, da je debela, da je njen izgled estetski neprihvatljiv i da što pre mora dovesti svoje telo u stanje 17-godišnje devojčice.
Kao da sav pakao prolaska kroz domaća porodilišta nije dovoljan, kao da sam čin porođaja nije dovoljno traumatičan na jedan izuzetno specifičan način, kao da postporođajna depresija uopšte ne postoji, hajde, napišite tekst kojim novopečenim majkama „nešto objašnjavate“. Smradovi.
Da ste mi u fizičkom domašaju, rado bih vam opalila šamar, ali na vašu sreću, to ne mogu da uradim. Šteta. Taj šamar bi možda bio dovoljan da ukapirate u kakvom svetu živite. A ako toga niste svesni, evo nekoliko statističkih primera.
Sve više devojčica startuje sa dijetama još u osnovnoj školi, što samoinicijativno, što zbog pritiska sredine i roditelja. Već godinama, broj obolelih od poremećaja ishrane je u stalnom porastu. 95% obolelih od poremećaja ishrane ženskog pola su uzrasta od 12 do 25 godina. Svaka druga devojčica uzrasta od 11 do 13 godina svoje telo percipira kao gojazno. Anoreksija se popela na 3. mesto liste najzastupljenijih hroničnih bolesti među tinejdžerima u SAD.
opasni sadržaji na Internetu nikada nisu bili dostupniji
Konsekventno, internet je prepun blogova i foruma koji promovišu „thinspo“, izgladnjivanje i strategije koje će devojkama širom sveta doneti jebeni „thigh gap“. „Proana“ tematika je sve zastupljenija. Devojčice razmenjuju savete kako da jedu što manje i da to sakriju od okoline. Alo, bre?!
Kao da nije dovoljno što ubeđujemo devojčice širom sveta da nikada nisu dovoljno mršave, ni trudnice nisu pošteđene. Jedan od aktuelnih trendova je „mommyrexia“. Mlade trudnice hrle u teretane i podvrgavaju se rigoroznim dijetama da se ne bi previše ugojile tokom trudnoće.
JER SE ŽENSKA VREDNOST MERI FIZIČKIM IZGLEDOM.
Još jednom, jebem vam mater.
Kako nauče sva slova, devojčice počinju da čitaju tekstove o dijetama. Kako uključe televizor ili internet, na svakom koraku će ih „napadati“ ravni stomaci manekenki i fitnes modela uz jasnu poruku: ako hoćeš da budeš društveno prihvaćena, moraš da budeš mršava. Moraš da imaš thigh gap. U protivnom, ne vrediš ništa.
Počni sa dijetom sa 12 godina, do 18. izgubi redovan ciklus i onda moli Boga da ne sklizneš u anoreksiju (psihijatrijsku bolest sa najvećim procentom morbitideta, uzgred). Onda ostani u drugom stanju (pod uslovom da nisi već isuviše sjebala svoje hormone dijetama na kojima si od 12. godine), i obavezno kreni u teretanu i jedi što manje, jer, ne daj Bože da se ugojiš. Rodi to dete, ako ti je ono uopšte i bitno (da ti je bitno, vodila bi računa o njemu dok ti je u stomaku tako što bi ga hranila) i onda brže, bolje kreni u teretanu i za što kraće vreme vrati svoju „tinedžersku liniju“, jer svakim danom za ovo društvo si sve manje i manje vredna.
Da se ponovim: jebem vam mater.
Svi vi… novine, televizija, internet gurui, „dobronamerni savetnici“…
OSTAVITE ŽENE NA MIRU!
Prestanite da nas sistematski jebete u zdrav mozak od najranijeg detinjstva, prestanite da nam namećete kako treba da izgledamo, kako treba da razmišljamo, šta treba da nas interesuje, kako treba da se ponašamo, prestanite da nam zagledate u tanjire. Prestanite da nas okrećete i trujete jedne protiv drugih, prestanite da stvarate to veštačko, bolesno rivalstvo među ženama u kojem najmršavija pobeđuje.
PRESTANITE DA NAS SVODITE NA JEBENI KONFEKCIJSKI BROJ.
Fitness mame nisu relevantne za 99.9% ženske populacije. Zašto? Zato što za 99.9% žena, fitnes nije profesija, niti životno zanimanje. Za fitnes mamu je bitno da izgleda „isečeno“, jer to kod klijenata ispranih mozgova stvara privid „forme“ i „zdravlja“, i to joj donosi prihod. Samim tim, fitnes mama može sebi da priušti luksuz da se hrani onako kako se hrani fitnes profesionalac, da provodi po 6 sati dnevno u teretani i sl. 99.9% žena nema taj luksuz. Zato prestanite. To što radite je odvratno, nisko, nepošteno, grozno i jadno.
Hoćete da pomognete porodiljama? Stvarno da im pomognete? Pričajte im o postporođajnoj depresiji. Nemojte im davati blanko preporuke vežbi, jer ne znate u kakvom su stanju njihovi karličini i trbušni mišići. Pričajte o inkontinenciji nakon porođaja. Pričajte o zdravom odnosu prema telu, ne natrljavajte im na nos fitnes mame sa njihovim trbušnjacima.
Hoćete da pomognete ženama? Širite poruke zdravlja, a ne mršavosti. Promovišite snažnu, samostalnu ženu koja je ponosna na sebe i na sve što je postigla, na ženu koja ne dozvoljava da je neko svede na fizički izgled. I nije bitno da li je žena mršava, popunjenija, fizički jaka, fizički slaba… mi smo daleko više od toga.
U protivnom… jebem vam mater.
